Ne gasite svetlo onima koji vas vole
Oni ce biti tu kada umrete
Ljubavi nema potrebe za strahom
Ljubavi nema potrebe za suzama
Svaki mali delic tvog zivota
Dodace se nekome
Svaki mali delic tvog zivota
Da li ce znaciti nesto nekome?
Ti spajas moje polomljene kosti
Ponovo zajedno i onda
Pokusacemo dici tezinu sveta
Od mojih ramena ponovo
Svaki mali delic tvog zivota
Dodace se nekome
Svaki mali delic tvog zivota
Da li ce znaciti nesto nekome?
Svaki mali delic tvog zivota
Znaci nesto nekome…
- Editorsi-
Probudio se rano.Digitalni sat na risiveru pokazivao je da je jos veoma rano za ustajanje.5:48.Ovoga puta probudile su ga kornjace, koje su uporno pokusavale da izadju iz terarijuma usput praveci nesnosnu buku.Opsovao ih je i okrenuo se na drugu stranu u nadi da ce ugrabiti jos sat vremena sna.Nekako je uspeo da ugrabi pola sata.I bas u tom kratkom intervalu sanjao je jedno drustvo iz detinjstva,tacnije dva brata,kada je svaki skolski raspust provodio u jednom selu na obali Drine sa svojim mladjim bratom.U snu je krenuo ka njihovoj kuci.Kada je dosao do dugackih drvenih taraba koje su okruzivale kucu njihov otac ga je prvi ugledao.I dalje je imao onu istu sajkacu na glavi, plave seoske pantalone i opanke na nogama.Retko kad ga je vidjao u necem drugom.Pozdravio se sa njim i nakratko popricao, nije se secao o cemu.A onda je ugledao prijatelja.Silno se obradovao sto ga je zatekao kod kuce.U snu su svi izgledali mladje, bas onako kako ih se seca iz tih davnih godina.
- Jesi li jos u Uzicu - pitao ga je.
- Jesam - rekao je
- Super, bolje ti je u gradu - rekao mu je
A onda je bacio pogled na dvoriste gde su svakog leta i zime igrali fudbal.Golovi su bili improvizovani.Jedan je bio izmedju ogromnog stabla kruske i smokve, dok je na drugom kraju bio izmedju jednog stabla jabuke i jedne tarabe ukopane duboko u zemlju.Pravili su njihovu Ligu Sampiona i Kup Uefa.
- A mozda je ipak bolje ovde - tiho je rekao i savio glavu, pod ogromnim naletom nostalgije.
Kako mu je baka umrla nije vise odlazio tamo.Porodicna kuca se prodala, a sa njom i njegovo detinjstvo, cinilo mu se.
Sedeo je na klupi i cekao autobus.Rano osmocasovno sunce ga je na momente oslepljivalo kad bi okretao glavu da vidi da li mu dolazi prevoz.Pratio je pogledom jednu devojku koja je prilazila stanici.Bila je na pragu tridesetih, ako nije i presla taj prag.Na sebi je imala svetlo roze pantalone i belu usku majicu.Krenula je ka klupi i sa nekih deset metara, kad je primetila njegov pogled pitala:
- Ima li mesta za mene?
Na drugom kraju klupe jedan postariji covek ckiljio je prema suncu.Izmedju je bilo mesta jos za tri takve kao sto je ona.
- Ima, naravno.
Prisla je i stala tik do njega, kada ga je ponovo pitala:
- Hoces li da se pomeris?
Pogledao ju je onim pogledom "Jel ti to mene zajebavas?" Napravio je mrzovoljnu facu, ali se ipak sporo pomerio.Bila je slatka.
- Hoces li zvaku? - pokusala je da razbije njegovu mrzovolju i uspela u tome.
Okrenuo se i sreo njen prodoran i dubok pogled.Nasmejao se i odrecno odgovorio.
- Hocete li vi? - ponudila je coveka na drugom kraju klupe.
- Ma kakvi, ja to nikada nisam zvakao.
Zatim je poceo da je smara kako ne bi trebalo ni ona da zvace, kako nije zdravo za stomak, kako postoje bolji nacini da se ima svez dah i tako dalje.Bas je udavio i odmah joj pokvario raspolozenje.Zacutala je i nije vise rekla ni rec.
Autobus je dolazio iz krivine.Bio je to njen autobus.Ustala je.Pozdravila se i pre nego sto ce nestati ponovo mu uputila jos jedan dubok, ispitivacki pogled.
Kad ju je autobus odneo, setio se jednog Kamijevog romana i tiho rekao "Dovidjenja prividjenje"
