Probudio se rano.Digitalni sat na risiveru pokazivao je da je jos veoma rano za ustajanje.5:48.Ovoga puta probudile su ga kornjace, koje su uporno pokusavale da izadju iz terarijuma usput praveci nesnosnu buku.Opsovao ih je i okrenuo se na drugu stranu u nadi da ce ugrabiti jos sat vremena sna.Nekako je uspeo da ugrabi pola sata.I bas u tom kratkom intervalu sanjao je jedno drustvo iz detinjstva,tacnije dva brata,kada je svaki skolski raspust provodio u jednom selu na obali Drine sa svojim mladjim bratom.U snu je krenuo ka njihovoj kuci.Kada je dosao do dugackih drvenih taraba koje su okruzivale kucu njihov otac ga je prvi ugledao.I dalje je imao onu istu sajkacu na glavi, plave seoske pantalone i opanke na nogama.Retko kad ga je vidjao u necem drugom.Pozdravio se sa njim i nakratko popricao, nije se secao o cemu.A onda je ugledao prijatelja.Silno se obradovao sto ga je zatekao kod kuce.U snu su svi izgledali mladje, bas onako kako ih se seca iz tih davnih godina.
- Jesi li jos u Uzicu - pitao ga je.
- Jesam - rekao je
- Super, bolje ti je u gradu - rekao mu je
A onda je bacio pogled na dvoriste gde su svakog leta i zime igrali fudbal.Golovi su bili improvizovani.Jedan je bio izmedju ogromnog stabla kruske i smokve, dok je na drugom kraju bio izmedju jednog stabla jabuke i jedne tarabe ukopane duboko u zemlju.Pravili su njihovu Ligu Sampiona i Kup Uefa.
- A mozda je ipak bolje ovde - tiho je rekao i savio glavu, pod ogromnim naletom nostalgije.
Kako mu je baka umrla nije vise odlazio tamo.Porodicna kuca se prodala, a sa njom i njegovo detinjstvo, cinilo mu se.