Nekada je svet bio bezbojan…
Nekada je sve bilo mnogo drugacije…
Nekada je sve bilo mnogo sporije…
Da li se zapitate kako cete vi izgledati na nekoj fotografiji za sto godina…
Da se zapitate mozda se ne biste sad ni slikali…
Da li cete nekome izgledati smesno…
Eh, kako je nekada svet bio bezbojan…
Ovo su delovi jedne pozorisne predstave koju smo odgledali pre neki dan.Nisam bio u pozoristu od osnovne skole i bio sam skeptican, ali cim je predstava pocela prosto me je usisala u taj svet.
Mnogo se toga promenilo u pozoristu od moje poslednje posete.Fantastican glumac koji je odglumio vise razlicitih uloga.Povezanost bioskopskog platna i glumca je ono sto me je najvise odusevilo.A tek prica koja govori o spajanju ljudi preko jedne stare, crno-bele fotografije.
Ja inace imam fascinaciju starim fotografijama, tako da je ova prica bila bas za mene.Uvek se pitam kako su ziveli ti smesni bezbojni ljudi.Da li su bili srecni.Da li su bili zadovoljni.Na fotografijama uvek ozbiljna stroga lica.Kao dete plasio sam se tih ociju koje streljaju.
I na kraju priznao sam zeni da sam uzivao vise nego gledajuci neki dobar film, sto je njoj bilo puno smesno, posto zna koliki sam filmofil.Bas sam uzivao, pa mi je posle bilo jako krivo sto je predstava trajala samo sat vremena.
