Ovu pesmu posvecujem nasem dobrom prijatelju Djuri77.
Nadam se da sam potrefio.
Svako jutro ti nama pozelis Dobro Jutro.
Ovog puta cu ja prvi tebi...Pozeleti...
Dobro jutro Djuro prijatelju:)
[ Generalna
]
13 Decembar, 2010 08:00
[ Klasici i manje poznati filmovi...
]
12 Decembar, 2010 09:35
Sta bi ste vi uradili kad bi vam hitno trebale pare?
Dokle bi ste isli?
Veoma ukratko:
Megi (Marianne Faithfull) ocajnicki trebaju pare da plati lecenje
njenog tesko bolesnog unuka.
Nakon nekoliko propalih pokusaja da nadje posao, napokon ga pronalazi.
Njen pogled je uhvatio mali poster u "prodavnici" Seksi sveta sa natpisom - "Trazi se domacica"
Previse ocajna da shvati sta oni tu rade ona ulazi unutra.
A sta je dalje bilo i kakav je posao "domacice" videcete u filmu...
IMDB OCENA: 7.2/10
MOJA OCENA: 8/10
Moje odusevljenje nekim odlicnim filmom hteo bih da podelim sa vama.
Hteo bih ovom prilikom da pozdravim Semija, pravog filmskog profesionalca ovog blog sveta:)
[ Generalna
]
11 Decembar, 2010 09:19
Nekada je svet bio bezbojan…
Nekada je sve bilo mnogo drugacije…
Nekada je sve bilo mnogo sporije…
Da li se zapitate kako cete vi izgledati na nekoj fotografiji za sto godina…
Da se zapitate mozda se ne biste sad ni slikali…
Da li cete nekome izgledati smesno…
Eh, kako je nekada svet bio bezbojan…
Ovo su delovi jedne pozorisne predstave koju smo odgledali pre neki dan.Nisam bio u pozoristu od osnovne skole i bio sam skeptican, ali cim je predstava pocela prosto me je usisala u taj svet.
Mnogo se toga promenilo u pozoristu od moje poslednje posete.Fantastican glumac koji je odglumio vise razlicitih uloga.Povezanost bioskopskog platna i glumca je ono sto me je najvise odusevilo.A tek prica koja govori o spajanju ljudi preko jedne stare, crno-bele fotografije.
Ja inace imam fascinaciju starim fotografijama, tako da je ova prica bila bas za mene.Uvek se pitam kako su ziveli ti smesni bezbojni ljudi.Da li su bili srecni.Da li su bili zadovoljni.Na fotografijama uvek ozbiljna stroga lica.Kao dete plasio sam se tih ociju koje streljaju.
I na kraju priznao sam zeni da sam uzivao vise nego gledajuci neki dobar film, sto je njoj bilo puno smesno, posto zna koliki sam filmofil.Bas sam uzivao, pa mi je posle bilo jako krivo sto je predstava trajala samo sat vremena.
[ Moje izmišljene pričice
]
10 Decembar, 2010 08:30
Brzo smo došli do izlaza iz Srbije.Jedan uniformisani službenik ušao je u autobus i pokupio pasoše nekolicine muškaraca, među kojima sam bio i ja.Često me je policija zaustavljala na ulici, tražila mi ličnu kartu,proveravala me.Bio sam im sumnjiv.Mislio sam da je to i ovoga puta razlog.Tek posle mi je sinulo da su pasoše uzeli samo Srbima da provere da ne bežimo usled nekog počinjenog zločina.Pasoše su nam vratili posle dvadesetak minuta i mogli smo da nastavimo put.
Čekala nas je Hrvatska granica.Nervoza je polako počela da mi obuzima celo telo, a kada smo se zaustavili, počeo sam da osećam hladnoću iako je napolju bio srednje topao dan.Izveli su nas iz autobusa i uveli u neku prostoriju na čijim zidovima su se nalazile slike na kojima su bile prikazane lepote Hrvatske.Stao sam na kraj reda i strpljivo čekao da predam pasoš.Na slikama su bili Split, Zagreb noću, Dubrovnik, Rovinj, prelepe plaže meni nepoznatih mesta.Došao je red i na mene.Ostao sam sam u toj prostoriji.Sam sa gomilom hrvatskih granicara.
Gurnuo sam pasoš ispod stakla na pultu.Uniformisani službenik je bacio pogled prvo na njega, pa zatim na mene.Pročitao je moje ime i prezime, kao da mi ne veruje da sam to zaista ja.Da li sam mu to upravo video mržnju u oku, pitao sam se.Sada kada sam u Hrvatskoj uvek ću se to pitati.Hoću li videti mržnju u vašim očima kada saznate da sam Srbin.
„Da li ste bili nekad u Hrvatskoj?“ pitao me je.
Pitanje mi je delovalo smešno
“Svake godine letovao sam na vašem moru ranije....Za Crnu Goru, za koju nisam znao ni da postoji, otkrio sam tek kasnije“ pokušao sam da se našalim sa njim
„Razlog vašeg puta u Hrvatsku“ pitao je ne gledajući me.
Mogao sam tada da mu kažem da mi nedostaje njihovo more, da idem u posetu jednom rođaku, bilo sta.Mogao sam nešto da ga slažem, ali usled nervoze i straha samo sam rekao
„Idem da je nađem“.
Iznenadio ga je odgovor, pa je podigao pogled i pitao „Koga to?“
Tada je sve izašlo iz mene.Počeo sam da pričam i nisam mogao da stanem.A on me je pažljivo slušao dok nisam završio sve što sam imao da mu kažem.
„Dovedite se u red“ rekao mi je i predao pasoš
“Možete ići“.
Krenuo sam ka izlazu, kad mi je rekao još nešto
„Nadam se da će te je naći.“
[ Trenutak misli
]
05 Decembar, 2010 13:57
Jelka je okicena vec u Novembru.
Lazni pokloni ispod nje od prosle godine.
Mozda ce skociti prodaja.
Ljudi ce pohrliti bas zbog te jelke
Ostavice gomilu para kad je ugledaju.
Mnoge od ovih ljudi sam vec zapamtio
Ruke su mi hladne
Nikako ne mogu da ih ugrejem
Telefon zvoni
Ja cutim i slusam
Beznacajne reci za zaborav
Sledece godine bice ponovo ova ista jelka
A da li ce pokloni biti pravi
Makar jedno dete da obraduju
