Sedela je i cekala ga.Pokusavala je da uhvati niti neke emisije na TV-u, ali joj nije polazilo za rukom.Kasnio je iz druge smene.To nije dobar znak,jer znala je gde ce svratiti pre nego sto dodje kuci.

Razmisljala je o proslosti, o planovima za buducnost koje su pravili zajedno dok su lezali ususkani pod jorganom, a napolju pocele da se lede prve bare.Planirali su i decu, ali su svi planovi zavrsili sa njom na dnu stepenica niz koje ju je gurnuo kad se jedne noci vratio mrtav pijan.

Misli su joj prekinule pritisak kvake na ulaznim vratima.Kao i uvek docekivala ga je sa osmehom na licu.Da volela ga je, nema sumnje, bez obzira na sve modrice koje je imala po citavom telu.

Udari me, jer moj osmeh te zove

Udari me, jer moja ljubav jos traje

Udari me, suze nece teci

Jer i moje suze te vole.

(posveceno svim zenama koje trpe nasilje)

Cekacu da se promenis, pa makar me ubio od batina, jer znam da je u tebi covek koji mi je one zime u februaru saputao sve one reci koje su toliko jake da pomeraju tlo pod nogama, pa u nekoj dalekoj zemlji izazovu zemljotres.Bila je lepa ta zima u februaru u onoj usamljenoj kuci na brdu, kilometrima dalekoj od drugih ljudi.Samo ti i ja sami, kako smo samo bili srecni.Al sreca ne traje vecno.

Molim sve citaoce da ostave samo jedno STOP kao komentar.Hajde da sakupimo toliko komentara da nas neko cuje.Reaguj i spreci nasilje medju zenama.