Leopard

Pre mesec i nesto,neko mi je upao u stan nocu dok sam spavao.Jednom samo nisam zakljucao vrata i tad se i desilo.Oko pola 6 ustao sam i krenuo do wc-a,kad me je u mrklom mraku sokirao prizor otvorenih vrata.Odmah sam se stresao i oprezno upalio svetlo i bio spreman ako mi neko iskoci.Zamislite sok i strah koji mi je obuzeo celo telo kad sam video otvorena ulazna vrata.Tek kad sam proverio da nema nikoga,vratio sam se u krevet,ali san mi nije dolazio na oci.Lopov je ladno prosao pored mene,a da ga ja nisam cuo,a mozda je i bolje,jer ko zna kako bi reagovao.Odneo je nesto malo para,na svu srecu nisam imao vise.Cudno je da nista drugo nije odneo, mobilni telefon i jos po neki sitan uredjaj koji su mu takodje bili na dohvat ruke.Ostavio mi je 40 dinara, da imam za hleb,Postenjacina:)Svi su mi rekli da sam imao srece, a meni su kroz glavu proletele slike iz crnih hronika.Policija naravno nista nije mogla,samo su mi slegli ramenima i rekli da odsada obavezno zakljucavam vrata:)A ja sada govorim vama:)

Volim da zimski odmor provedem u divljini,na nekom mestu kome nije sezona turista,koji trckaraju tamo vamo,ne znaju ni sami gde su krenuli.I ne skidaju osmeh sa lica,posebno leti,to me uzasno nervira.Zato svoj zimski odmor uvek biram u Novembru u mestu gde nema nigde nikoga osim mestana.Tada odem u jedan hotel na bazen i imam ga celog za sebe(nikog zivog),a voda vruca kao u sauni.U tom bazenu mi se javlja osmeh srece,koji je toliko cekao da zaroni pod tu toplu vodu.A napolju zima,a najlepse je kad je sneg.Unutra ste,para se dize od vruce vode,a vi unutra sa svih strana gledate kako pada sneg.Steta sto ga nije bilo ove zime.Prija mi malo da se sklonim od ljudi,mozda bas sto sam toliko okruzen njima.Volim tu usamljenost,tu strahovitu usamljenost na zimskom odmoru,negde u Juznoj Srbiji.To mi nekako baterije napuni do vrha.Lepa je juzna Srbija zimi.A opet zbog te silne usamljenosti jedva cekam da se vratim kuci:)