Leopard

Gledam ljude dole, skupilo ih se podosta.Neki su tu samo zato da bi se posle hvalili kako su prisustvovali samoubistvu jedne majke.Ej znas sta se desilo "Neka lujka je juce skocila u mom komsiluku, u zgradi do mene",pricace.Na nekima vidim istinski strah i zaprepascenje.Ne mogu da zadrzim suze, jer nisam mogla da ga prepoznam kad se vratio iz grada.

"Zovi hitnu pomoc,nije mi dobro",samo mi je rekao dok je onako uzasnog lica sedao na krevet..

"Sta ti se to desilo" pitala sam ga dok mi je strah zarobio celo telo, zbog koga sam jedva uspela da dodjem do reci kad sam napokon dobila 94.

Vec je bio u nesvesti kada je hitna pomoc dosla.Borili su se da ga odrze u zivotu i jedva nekako uspevali u tome.Jos mi je samo pre toga rekao da su ga napala neka cetiri tipa "Iz cista mira, bez razloga".Lekari su ga odrzali u zivotu,ali upao je u komu.

Noc je tako vrela na ovom krovu.Mesec tako blizu da pozelis da skocis i zauvek ostanes tamo gore,stvoris neki svoj svet,svet bez icega zlog na njemu.

Vicem jer hocu da me cuju.Vicem jer hocu da privucem paznju.Vicem jer hocu nesto da im kazem.Vicem jer su ubili moje dete. 

Molim sve citaoce da ostave samo jedno malo STOP kao komentar.Reaguj.Spreci nasilje.

Dosao sam na ovaj svet pre par meseci.Moj mozak je tako majusan da ne razume nista sta se desava oko njega.Vidim razne stvari oko sebe.Sve mi se svidja, sve mi je interesantno, sve bi da cacnem.I ono sto smem, ali vise je onoga sto ne smem.Ne umem jos da pricam, al zato umem da se derem.To jako ljuti mamu, al ja drugi jezik ne znam. 

Vidim nesto lose na maminom licu

Cujem nesto bucno u maminom glasu

Osecam nesto strasno

Gde sam ja to dosao 

Jednom je na RTS-u bila neka emisija o zlostavljanju dece.Pokazali su rendgenski snimak bebe koju je majka udarila, jer joj je stalno plakala.Od siline udarca polomila joj je ruku.To nas je jako potreslo, a posebno moju zenu, koja je dugo plakala posle toga. 

Mama, ja ne vristim zato sto to volim

Mama, ja ne vristim zato sto to hocu

Ja vristim sto mi nesto treba

Mama, nemoj me zlostavljati nocu.

 Jednom mi je jedna koleginica rekla da bi trebalo uvesti testove za roditeljstvo kao sto postoje testovi za voznju, skolu, fakultet, posao.Pa koji roditelj padne da mu se zabrani da ima decu.Slazem se s njom u potpunosti. 

Molim sve citaoce da kao komentar ostave samo jedno malo STOP.Sakupimo toliko komentara da nas neko cuje.Reaguj, spreci zlostavljanje dece.

Sedela je i cekala ga.Pokusavala je da uhvati niti neke emisije na TV-u, ali joj nije polazilo za rukom.Kasnio je iz druge smene.To nije dobar znak,jer znala je gde ce svratiti pre nego sto dodje kuci.

Razmisljala je o proslosti, o planovima za buducnost koje su pravili zajedno dok su lezali ususkani pod jorganom, a napolju pocele da se lede prve bare.Planirali su i decu, ali su svi planovi zavrsili sa njom na dnu stepenica niz koje ju je gurnuo kad se jedne noci vratio mrtav pijan.

Misli su joj prekinule pritisak kvake na ulaznim vratima.Kao i uvek docekivala ga je sa osmehom na licu.Da volela ga je, nema sumnje, bez obzira na sve modrice koje je imala po citavom telu.

Udari me, jer moj osmeh te zove

Udari me, jer moja ljubav jos traje

Udari me, suze nece teci

Jer i moje suze te vole.

(posveceno svim zenama koje trpe nasilje)

Cekacu da se promenis, pa makar me ubio od batina, jer znam da je u tebi covek koji mi je one zime u februaru saputao sve one reci koje su toliko jake da pomeraju tlo pod nogama, pa u nekoj dalekoj zemlji izazovu zemljotres.Bila je lepa ta zima u februaru u onoj usamljenoj kuci na brdu, kilometrima dalekoj od drugih ljudi.Samo ti i ja sami, kako smo samo bili srecni.Al sreca ne traje vecno.

Molim sve citaoce da ostave samo jedno STOP kao komentar.Hajde da sakupimo toliko komentara da nas neko cuje.Reaguj i spreci nasilje medju zenama.

"NE RADIMO!!!" - znalo bi da zagrmi knjizarom, ako bi neko presao njen prag pre 9.Imala je hrapav i krestav glas,a to je obozavala,da se prodere kao da je negde na planini,pa je ovi sto ulaze ne cuju ili imaju problema sa sluhom.A taj na koga bi se proderala ne bi se vise vracao.Samo bi se pokunjio i psovao u sebi verovatno,ko je dodjavola ova divljakusa nevaspitana.

"Ko im je kriv sto ulaze pre 9" govorila je.Ili pak "Jel ne umeju da citaju,lepo im pise",pa se kao nervirala i bila besna, a ustvari bolela ju je bas ona stvar.Bila je cistacica cija su primanja u poslednje vreme postala neredovna.Pitao sam je jednom koliko ima godina."Cetrdeset". ""Lak zivot" me je ucinio ovakvom",dodala je kad je videla nevericu na mom licu.Cinilo mi se kao da ima preko sesdeset.

"To sto dodjem u knjizaru,predstavlja mi pravi odmor za dusu",govorila je.

Bio je to njen beg od "lakog zivota",ali nazalost samo na par sati.S njom se moglo bas zajebavati i zato ono nazalost malopre,jer bi i ono kilavo vreme brze proslo u toj prepodnevnoj smeni u drustvu s njom.

Dala je otkaz Pekaricka.Rekla je NE tiraniji i banditima, koji kupuju neke firme, a posle nemaju radnicima za plate.Rekla je NE nepravdi i monopolistima.Rekla je NE koje ja toliko sanjam da kazem.

Vec mi nedostaje ono "NE RADIMO!!!"