Volim da taj kratki zimski odmor od sedam dana provedem sam, negde u divljini.Ovog puta to je bila Sokobanja.Za razliku od leta kad sve vrvi od turista, zimi je tako pusto, pa sretnes tek po nekog čoveka u šumi.
Bez televizora. radija, kompjutera (to ste mogli primetiti, pošto me nije bilo desetak dana).Samo, netaknuta priroda, tako se bar čini zimi, da je priroda zaista netaknuta.
Crkva Presvete Bogorodice.
Reka Moravica, kad krenete ka Sokogradu.
Inače moje omiljeno mesto u Sokobanji je upravo ovo.
Tišina...Samo šum reke...Po neka ptica u daljini...
Puštaš i noge i misli da te vode nekud...
Sokograd...Kakve li on samo priče nosi...
Za sve one koji su navikli da čitaju moje dosadašnje postove...možda će se malo iznenaditi sa postovima koji slede...
U njima će biti nešto moje tuge...
I Leopard je ponekad tužan, iako to ne pokazuje često...
Gotovo uvek kad ode sam na odmor...
Bez obzira na to, uživa u svojoj tuzi, jer upravo tugom napuni baterije...
Ali naći će se tu i neke lepe stvari...
U pauzi postova biće još ovako prelepih slika...
