Nemoj da ideš...nemoj tako brzo da pobegneš iza tog brda...krenuću prečicom...pravo ovom putanjom do tebe...proći ću male i velike prepreke...popeću se na najvišu planinu...samo da još jednom vidim tvoj sjaj...
Stojim i slikam...dok mi zima nagriza uši ispod kapuljače...sunce je suviše daleko da me ugreje...mislim na tebe...kako ležiš šćućurena...ko zna gde...pod nekim crvenim ćebetom...
Gde se nalazi to crveno ćebe...
Šapni mi...u kom gradu?
Sad te već ne mogu stići...suviše si daleko...ali ja nastavljam dalje...prelazim kilometre i kilometre...lutam stazama kojim nisam pre...vidim li tvoj lik u daljini...ili mi se samo učinilo...
Slikano rukom jednog neiskusnog, nevidljivog, fotografa :))
Talase, završio sam :)
