Leopard

Unutar Sokograda... 

Evo nečega iz Izabranih radova T.V.Spiveta...
Od 93 posmatranih šetača - 12 u četvorkama, 9 u trojkama, 20 u paru, 52 hodaju sami.
Od 52 usamljena hodača - 19 nema nikakve uređaje, 33 koristi slušalice ili mobilni telefon.

Voleo bih kad bih vam pokazao sliku slušalica iz knjige...na kojoj je dopisano...nisi sam...

Pa tako i ja...pustim muziku na telefonu...i krenem...kako prija...

Evo nečega što sam slušao... The Drums...Morcheeba...Macy Gray...Crystal Castles...Brandon Flowers......

Visina koja boli...nisam mogao dugo da budem na ovoj steni...pomišljao sam...ne daj bože nekog zemljotresa i odoh ja dole :) 

Park pored Moravice...

Župan plaža...kako su je samo sredili za kratko vreme... 

Postoji li jedno drvo
jedna klupa
jedna ulica
u mom rodnom gradu
koju volim

Zvezda padalica
ne znam tačan broj
proletelo je iznad njega
poželeo bih želju
ali se ona gotovo uvek ispunjavala
u nekim drugim gradovima

Postoji li nešto
bilo šta
što me veže za moj rodni grad

Možda neka ljubav
ne, čak ni to
Samo slučajan pogled u prolazu
nekad, čak ni to

Postoji nešto...
jedan ples
jedne reči
"okreni ringišpil u mojoj glavi"
pevao sam jednoj devojci crne kratke kose
ne skidajući pogled sa njenih očiju 

Postoji nešto...
kraj keja na Tamišu 
voleo bih da sednem među pecaroše
i posmatram galebove u niskom letu

Postoji nešto...
jedna crkva
ona sa leve strane kad uđete u Pančevo
u nju tek po neko zađe

Ipak,
postoji nešto
Ali suviše je malo
da se vratim u svoj rodni grad

Nisam tražio puno
Samo jedna želja
bila bi dovoljna...

Kao u pesmi Bijelog dugmeta...više se nikad neću vratit u svoj rodni grad...

Pesma nastala mojom ogorčenošću na moj rodni grad, pred sam put u Sokobanju...

I zato i vama savetujem...ako slučajno niste zadovoljni sa gradom u kojem živite...promenite ga...videćete...biće mnogo bolje... 

Nažalost, nisam zadovoljan ni ovim sada...ali ću i njega jednog dana promeniti...

A da li ću ikad biti zadovoljan ?

Ako ne pokušam neću ni znati...

Isti je slučaj i sa životom...

Puno ljubavi, zdravlja i osmeha :)))))) želi vam Leopard :) 

Sada kad te nema
hoćeš li mi makar sad objasniti
šta je bio razlog
tvoga gašenja

Da li i ti sada vidiš
ovu maglu koju ja gledam

Osećaš li hladnoću
ove planine 

Vetar se igra sa zaleđenim
vrhovima grana
Čuješ li te zvuke

Svratiš li ponekad
do mene
do majke
do oca
Možeš li to

Vidiš li moje suze sada
dok slažem ove misli
posvećene tebi

Nekad te prizovem
nekim jakim sećanjem
pa onda bude kao da si tu
na dohvat moje ruke

Verovatno znaš
morao sam da odem
da napustim sve negativno
i ostavim iza sebe

Da li sam ja to
i tebe napustio
moj brate

Nema,
nema nikog sada
da vidi moje suze
na ovoj planini

Ko je dunuo u svećicu ?
Ko je probušio balon ?
Ko ti je ukrao osmeh ?

Jesam li i ja
jedan od tih ljudi
moj brate

Reci mi,
letiš li kao ptica
kao avion
Imaš li krila anđela
tamo gore

Ili pak čamiš
u nekom mračnom kutku
i čekaš nečiju molitvu

Hoćeš li i ti
doći po mene
kad za to kucne čas
kao što su dolazili
po našeg dedu
Sećaš li se

Kako bih samo voleo
da si i ti
kao ja
odbacio sve negativno
samo otišao
i počeo novi život
negde drugde

Sada kad te nema
nedostajemo li ti nekad
kao što ti nama
ovako jako nedostaješ
moj brate 

Volim da taj kratki zimski odmor od sedam dana provedem sam, negde u divljini.Ovog puta to je bila Sokobanja.Za razliku od leta kad sve vrvi od turista, zimi je tako pusto, pa sretnes tek po nekog čoveka u šumi.

Bez televizora. radija, kompjutera (to ste mogli primetiti, pošto me nije bilo desetak dana).Samo, netaknuta priroda, tako se bar čini zimi, da je priroda zaista netaknuta.
Crkva Presvete Bogorodice.

Reka Moravica, kad krenete ka Sokogradu.
Inače moje omiljeno mesto u Sokobanji je upravo ovo.

Tišina...Samo šum reke...Po neka ptica u daljini...
Puštaš i noge i misli da te vode nekud...

Sokograd...Kakve li on samo priče nosi... 

Za sve one koji su navikli da čitaju moje dosadašnje postove...možda će se malo iznenaditi sa postovima koji slede...

U njima će biti nešto moje tuge...

I Leopard je ponekad tužan, iako to ne pokazuje često...
Gotovo uvek kad ode sam na odmor...
Bez obzira na to, uživa u svojoj tuzi, jer upravo tugom napuni baterije...  

Ali naći će se tu i neke lepe stvari...

U pauzi postova biće još ovako prelepih slika...

Zatvori oči
zatvoriću ih i ja
dodirom me pronađi
dodirom nežnih prstiju tvojih
lagano koračaš palcem po mojoj ruci
i rađaš svetlost u mojim zatvorenim očima

Zagrlio sam te i nemam nameru da te pustim
osećam miris parfema ispod tvog uha
čujem ti glasan znatiželjan smeh
i ja se smejem al’ me ne čuješ
nemoj da viriš
neću ni ja

Iako su mi oči zatvorene jasno te vidim
svaka crta tvoga lica svetli
pod mojim spuštenim kapcima
tvoje crne oči vidim čak i u mraku
pustila si kosu, a ja se branim kao od sunca
i stavljam ruku da stvarno ne oslepim

A onda otvaraš oči

Otvaram ih i ja

Da li se nešto promenilo ?

(Još jedan trenutak mašte, pre nego što otvorimo oči)