Leopard

A onda su se vrata lagano otvorila....

Ono što sam prvo zapazio na njoj bila je duga crna kosa, toliko crna da bi joj i najmračniji mrak pozavideo.
A tek oči...
Iste boje...
Šta reći za njih...
One leopard oči  nisu ništa naspram ovih, verujte mi na reč. 
A osmeh?
Pitajte me za njega...
hahaha
Ne jedan, već hiljadu različitih osmeha, spremnih za svakoga.
Da li da vam kažem na koga liči?
Ma reći ću vam i to...
Nekako me njena ličnost podseća na Audrey Hepburn.
Nežna, otkačena, ljupka, luda totalno baš kao ona.
Ko je to? pitala me je jednom, a posle mi tek rekla da nije neki filmofil.
Stalno ide sa kokicama u rukama, ali nešto joj se neda 
Black...Moja Black, samo sam prozborio pre nego što sam je zagrlio.
Snažno.
Da je mogao da priča taj zagrljaj bi rekao:
Tu si.
Dobro je.
Sad je sve OK.
Nemoj opet da se izgubiš negde.

A onda sam preko njenog ramena video druge ljude.
"IZNENAĐENJE!!!!!!" povikali su svi u isti glas.
Kakva radost.
Kakav doček.
Prilazili su mi razni dobri ljudi.
- "Znali smo da dolaziš.Očekivali smo te " govorili su.

Kuvar sa crvenom kapom prekinuo je za čas spremanje nekog specijaliteta i prišao mi.
- "Pa dobro bre Leo, zašto nas toliko mučiš.Pa evo već mesec i više dana ti nikako da stigneš do kraja puta" rekao mi je.
- "Prijatelju, hteo sam da zajedno završimo ovaj put.Sva sreća pa sam ostavio da nastavak visi u vazduhu.Sinoć mi je sinula dobra ideja za kraj priče" rekao sam mu i još nešto dodao "Neke prijatelje izgubiš, ali neke dobre i dobiješ" razumeo je to što sam rekao i malo se nasmejao.
- "Nego reci ti meni Gastro, jel ima i za mene jedan poklon tamo" pokazavši mu prstom prema onoj njegovoj beloj jelki .Stajala je usamljena u uglu, sa crvenim poklonima ispod, poklonima koji su toliko mamili da se otvore.
- "HeHeHe, naravno, nađi onaj sa tvojim imenom" rekao mi je.
Iza njegovih leđa zacvrčalo je nešto u tiganju.
- "Izvini Leo, idem pozadi da mi ne zagori ovo što spremam.Biće to nešto najbolje do sada" rekao je i samo odjurio nazad do šporeta.
- "U to uopšte ne sumnjam" 

U toj prostranoj kuhinji jedna dama je pravila kolač.Još iz detinjstva najviše su me privlačili mirisi slatkiša.Prišao sam joj.Bio je to miris čokoladnog kuglofa.Razne priče slušao sam o njima.Ljudi su non stop pričali o tome.Neki pričali, a neki prepričavali.
- "Miro prijateljice naša, evo i mene, konačno, da probam te čuvene kuglofe"
- "Leoparde, ovaj sam spremila specijalno za tebe" rekla je uz osmeh
I kao dete koje ne može da odoli, odlomio sam komad i stavio u usta.A onda...baš u tom trenu...čitav život mi je prošao kroz glavu...toliko je dobar bio

Nešto malo dalje od kuhinje stajao je jedan mađioničar i izvodio trikove.U jednom trenutku, umesto malog belog zeca, iz svog šešira izvadio je jednog debelog belog mačka.Mačak ga je pogledao u oči, ni sam ne znajući šta ga je to snašlo i samo rekao jedno "Mjau".
Veliki Mandrače, priznaću ti jednu tajnu.Sećaš li se onog Malog Mandraka, što si se zamalo naljutio na njega, jer si mislio da je neka provokacija.To sam bio ja.Jednom će Mali Mandrak porasti.Jedino neću puštati bradu 

U sredini te kuće stajala je još jedna dama i pozivala me na ples.
- "Drugi put Sanjarenja, stvarno nisam neki igrač" rekao sam joj i na sve načine pokušavao da izbegnem ples.Ne razumem ti se ja u te ozbiljne plesove, ali dama se ne odbija, pomislio sam. 
- "- NE - , ne prihvatam kao odgovor" rekla mi je i pružila ruku.
Pa dobro hajde.Šta može da mi se desi.Pa ipak je ovo virtuelni prostor, pomislio sam.A onda je valcer krenuo, a sa njim i leopard.Stao sam joj jednom na nogu, ali sva sreća, pa su mi bile uvučene kandže.Bio je to divan ples.Ali ne znam za Sanjarenja

Osvrnuo sam se na sve strane.Neko mi je falio.Sammy.Pretražio sam svaki deo kuće, ali nisam ga našao.Pitao sam Black jel navraća, gde je nestao.
- "Svrati ponekad, samo na kratko, pozdravio je i tebe, al se ne zadržava puno"
E ovo me je rastužilo.Doček nije isti bez njega.
Tešio sam se.Vratiće se on.Pa neko mora da pušta film.Ne može tek tako napustiti svoje radno mesto

Na sredini stepenica koje su vodile na sprat sedela je jedna mudra žena i pričala novu priču.Oko nje, pa sve do dole po stepeništu sedeli su blogeri i slušali je pažljivo.Prišao sam i ja. Seo sam na jedno slobodno mesto u dnu drvenih stepenica i načuljio uši.Upijao sam svaku njenu reč.Svako slovo bilo je predivno.
- "Ko je ova mudra žena" pitao sam blogera koji je sedeo do mene.
- "Pričalica" odgovorio mi je, malo ljut što sam ga prekinuo u slušanju

Potom sam prišao ostalim prijateljima.
- "AnaM, Cicilly drago mi je što ste ovde.Divan ste doček napravili.Ostao sam bez teksta."
- "Cicilly, jel može neka pesma za Leoparda" pitao sam je.
- "Naravno, imaš li neku određenu želju" 
- "Ma svejedno, šta god da pustiš svideće mi se" odgovorio sam.
Potom je nestala.Za koji čas pesma je krenula.Bila je to jedna od mojih omiljenih.Ispružio sam palac i klimnuo glavom u njenom pravcu.Nasmejala se.Bilo joj je drago što nije promašila.
AnaM je otela debelog mačka iz Mandrakovih ruku.Video sam kako ga grdi nešto.Ah da umalo da zaboravim AnaM je veliki ljubitelj životinja.Bio mi je smešan taj prizor, pa sam se malo smejao posmatrajući ih

- "Pažnja, pažnja" malo sam podigao glas jer je u kući vladala nesnosna graja.
- "Pođite samnom, idemo po još neke drugare" rekao sam, a oni svi do jednog krenuli napolje.

Izašli smo iz dvorišta.
U daljini se parkirao jedan crveni kamion.Iz njega je izašao jedan krupan čovek, sa ne puno kose na glavi.Prepoznao sam ga.Ko ga ne bi prepoznao.
- "Eh umalo da zakasnim na doček" rekao je pomalo zadihano.
- "Đuro prijatelju, došao si u pravi čas, drago mi je zbog toga"
- "Leoparde kućo stara, pa ovo ne bi propustio ni zbog čega"
Rekao mi je da su mu dali slobodan dan, al sutra mora nazad.Čeka ga puno posla.Al vratiće se on, to je čvrsto obećao
 

Krenuli smo dalje, bogatiji za još jednog prijatelja.Spustili smo se do mora.

Vetar je krenuo da duva i lagano podizao Talase.Malo dalje u moru stajao je jedan ogromni prekrasni brod.Štapovi za pecanje bili su naslonjeni na ogradu i čekali da riba zagrize.Jedan mornar sa slamnatim šeširom spremao je roštilj, a onda nas je ugledao.
- "Eheeeeeej" vikao je mašući šeširom prema nama.
- "Ukrcavajte se u te čamce na obali i vucite svoja dupeta ovamo" nadjačavao se sa vetrom.
Poslušali smo ga i za tili čas bili na brodu.
"Dobrodošli na moje Ostrvo Sreće.Biće ovo paklena žurka.Piće i hrana u neograničenim količinama" pričao je dok mu je iz usta visio tompus.Zasmejavao nas je sve.Pričao nam je kako je dobio na Lotou, pa tako ispunio sve želje o kojima je maštao.Još danas je tu, sutra će se otisnuti prema okeanu.
- "Malo je ovo more za nekog poput mene.Pa ne mogu ni da se okrenem pristojno" rekao je, a mi popadali od smeha.

Bilo je tu raznih blogera, nekih starih, nekih novih.Smejali smo se, pevali, igrali do duboko u noć...Bila je to sjajna žurka na Talasovom Ostrvu Sreće.

Pomenuću još neke ljude, ko god je na kratko svratio do mene.Lista je dugačka, ali neću nikog zaboraviti.
Pa da počnem: Poluuspavanka, Iphone, Nastasja, Jacochka, Baladašević, Malaino, Mladiluk, Domaćica, Mesečina, Stepski Vuk, Jovanov 123, Todor, Yeya, Noob, Uspavana, Username, Žigosana, Didiland, Ivana, Jelena, Tamonekalujka, Janakis, Vesela, McDreamy, Luftikus, Filmetric, Jovan SS, Milanche, Casper, Anna, Budimir, Tomic555, BeHappy, WishMaster(poslednji, ali ne i manje važan, jer si već počeo da nam ispunjavaš želje svojom olovkom tj. tastaturom)

Želim vam sve najbolje od srca u Novoj Godini.