Često sam proučavao mapu Hrvatske.Moje oči dugo su se zadržavale na manjoj tački koja je bila udaljena ni ceo centimetar od plave površine koja je predstavljala more.Gledao sam koji su veći gradovi u blizini njenog mesta.
U nekima od njih sam čak i bio dosta davno, toliko davno da su mi iz tog vremena ostali samo delići sećanja koji jedva stoje na staklenim nogama.A te staklene noge svake godine dobiju po koju novu naprslinu, uporno preteći da će se razbiti na stotine sitnih delova.
Za mnoga od tih sećanja već sada se pitam da li su zaista moja.
Da li je to baš moj otac dvogledom palio cigaretu jednom Nemcu koji je ostao bez šibica.
Da li smo baš mi na jednoj obali kraj Šibenika pronašli mrežicu za hvatanje riba, pa je sakrili u obližnje žbunje da nas neko ne bi okrivio da smo je ukrali, a već sutra kad smo došli po nju više je nije bilo.
Da li je Pirovac stvarno izgubio od Zadra sa 6:0 u nekoj betonskoj mini ligi u fudbalu, a kada su imali jedinu priliku za utešni gol iz penala, sa jedne tribine doletela je dugačka traka iz nekog supermarketa koja je pala tačno iza šutera koji je loptu poslao visoko iznad prečke.
Ili sam sve to izmislio, više nisam siguran.
Puno ljubavi svima!!!! zeli vam Leopard.
