Pogled i nije nesto poseban – pomislio je Mire dok se spremao da montira antenu na vrhu svoje zgrade.Sunce je bilo u punom jeku i peklo mu oci.Bio je besan na sunce.Bio je besan na vlast sto ih je dovela dovde.Bio je besan na bombardere sto satiru srpsku zemlju i srpsku decu.Ni sam vise nije znao koliko traje ovaj rat, koji se nije ni mogao nazvati tako.Izgubio je pojam o vremenu.Pojam o danima.Satima.
Dole je primetio jednog coveka kako ga posmatra.
-Ma sta zija ovaj dole – pomislio je za trenutak i vratio se svom poslu.
Ubrzo je zavrsio posao.Bio je zadovoljan, seo i zapalio cigaru.
Sa onim covekom sada su bila jos dvojica.Mogao je da razazna pokrete njihovih usana, dok su njihove glave i dalje gledale u njegovom pravcu.Jedan od njih je sirio ruke prema njemu i nesto pokazivao.
- Ma sta je ovo danas jebote – opsovao je kroz smeh.
Prisli su jos neki ljudi i svi do jednog uprli pogled ka krovu.Dole se skupila poprilicna masa ljudi.
Ustao je iznerviran i proderao se iz sveg glasa
– Ma sta je bilo bre!!!, ali su reci otisle s vetrom, nedovoljno jake da ga cuju ovi dole.
U tom trenutku, iza njegovih ledja, pojavio mu se otac vidno uzrujan i besan.
- Ma jesi li ti normalan mamicu ti tvoju !!!
- Pa zar u vojnickoj kosulji montiras antenu !!!
- Ovi dole misle da si iz vojske, te da montiras nekakav radar ili sta vec !!!
- Cekaju da te lincuju !!! – grmeo je ocev glas.
U ruci mu je polako dogorevala cigareta.
Huk vetra je poremetio zaglusujuc zvuk sirena…
Puno ljubavi i srece zeli vam leopard:))
