[ Price iz stvarnog zivota
]
04 Novembar, 2010 10:28
Burek
Normal
0
false
false
false
Već kada je bilo kasno
otišli smo na burek.To nam je bila tradicija i kod kuće, nije mogla da prodje
niti jedna nedelja, a da se ne zaputimo desetak ulica dalje do
pekare „Mladost“, čije je samo ime delovalo apsurdno smešno, jer je unutrašnji
ambijent ličio na sve samo ne na mladost.Stari stolovi sa mušemama na
kvadratiće učinili su da pekara zaliči na neku kafanu.To nama ništa nije bilo
važno, sve dok smo tu mogli uživati u čarima najboljeg bureka na čitavom svetu.Deda je uvek uzimao sa sirom, dok bih ja sa mesom,
naravno i jogurt uz to.“Kao što čovek ne može bez žene, tako i burek ne može
bez jogurta“, govorio bi deda, a ja upijao svaku njegovu rečenicu, iako ću
mnoge tek kasnije razumeti.
Nekako kada dođe sećanje na njega,gotovo uvek mi zamirisu u sećanju i ti najbolji bureci iz pekare Mladost.
[ Generalna
]
24 Oktobar, 2010 09:37
Unazad
Hodam unazad…
Cesto…
Do nekih vremena u kojima sam se vise smejao…
Do nekih vremena u kojima su neki dragi ljudi jos uvek bili tu…
Do nekih vremena punih nade u buducnost…
Svaki novi dan brise jedan stari…
Samo ponekad setim se nekoga iz tih vremena i nasmejem se…
Pre deset godina zacrtao sam neke ciljeve i ispunio ih…
Koji su moji ciljevi za sledecih deset godina…
Ne vidim ih trenutno…
Paucina je gusta…
Magla je prevelika…
Ali jedno znam…
Necu se predati bez borbe…
A da li cu pobediti?...
Videcemo:)
[ Generalna
]
09 Avgust, 2010 19:05
Neda
Novi izbori nas ponovo zovu
Ostaje nam nada da ovog puta nece biti namesteni
Kasnije cemo ipak saznati da je nada ubijena
Neki ljudi su umrli uzalud, ali nema veze
Jos jedan grozan dan u Iranu
Neda se smeje
Neda igra
Neda zeli da je vole kao sto ona voli
Neda zeli da makar deset dana zivi negde drugde
Vojska je na ulicama
Cekaju one koji su glasali za nekog drugog
Zdrav razum ponovo gubi bitku,ali na to smo vec navikli
Strah se uvukao u kosti i nece da popusti
Jos jedan grozan dan u Iranu
Neda je na ulici
Neda se ne boji,vec glasno vice
Neda zeli da se sminka
Neda zeli da bude slobodna
Sloboda, sta to bese
Jedna obicna rec u recniku.
[ Tudje stvari
]
18 Jul, 2010 15:12
Svaki mali delic tvog zivota znaci nesto nekome
Ne gasite svetlo onima koji vas vole
Oni ce biti tu kada umrete
Ljubavi nema potrebe za strahom
Ljubavi nema potrebe za suzama
Svaki mali delic tvog zivota
Dodace se nekome
Svaki mali delic tvog zivota
Da li ce znaciti nesto nekome?
Ti spajas moje polomljene kosti
Ponovo zajedno i onda
Pokusacemo dici tezinu sveta
Od mojih ramena ponovo
Svaki mali delic tvog zivota
Dodace se nekome
Svaki mali delic tvog zivota
Da li ce znaciti nesto nekome?
Svaki mali delic tvog zivota
Znaci nesto nekome…
- Editorsi-
San
Probudio se rano.Digitalni sat na risiveru pokazivao je da je jos veoma rano za ustajanje.5:48.Ovoga puta probudile su ga kornjace, koje su uporno pokusavale da izadju iz terarijuma usput praveci nesnosnu buku.Opsovao ih je i okrenuo se na drugu stranu u nadi da ce ugrabiti jos sat vremena sna.Nekako je uspeo da ugrabi pola sata.I bas u tom kratkom intervalu sanjao je jedno drustvo iz detinjstva,tacnije dva brata,kada je svaki skolski raspust provodio u jednom selu na obali Drine sa svojim mladjim bratom.U snu je krenuo ka njihovoj kuci.Kada je dosao do dugackih drvenih taraba koje su okruzivale kucu njihov otac ga je prvi ugledao.I dalje je imao onu istu sajkacu na glavi, plave seoske pantalone i opanke na nogama.Retko kad ga je vidjao u necem drugom.Pozdravio se sa njim i nakratko popricao, nije se secao o cemu.A onda je ugledao prijatelja.Silno se obradovao sto ga je zatekao kod kuce.U snu su svi izgledali mladje, bas onako kako ih se seca iz tih davnih godina.
- Jesi li jos u Uzicu - pitao ga je.
- Jesam - rekao je
- Super, bolje ti je u gradu - rekao mu je
A onda je bacio pogled na dvoriste gde su svakog leta i zime igrali fudbal.Golovi su bili improvizovani.Jedan je bio izmedju ogromnog stabla kruske i smokve, dok je na drugom kraju bio izmedju jednog stabla jabuke i jedne tarabe ukopane duboko u zemlju.Pravili su njihovu Ligu Sampiona i Kup Uefa.
- A mozda je ipak bolje ovde - tiho je rekao i savio glavu, pod ogromnim naletom nostalgije.
Kako mu je baka umrla nije vise odlazio tamo.Porodicna kuca se prodala, a sa njom i njegovo detinjstvo, cinilo mu se.
