Leopard

Sedeo je na klupi i cekao autobus.Rano osmocasovno sunce ga je na momente oslepljivalo kad bi okretao glavu da vidi da li mu dolazi prevoz.Pratio je pogledom jednu devojku koja je prilazila stanici.Bila je na pragu tridesetih, ako nije i presla taj prag.Na sebi je imala svetlo roze pantalone i belu usku majicu.Krenula je ka klupi i sa nekih deset metara, kad je primetila njegov pogled pitala:

- Ima li mesta za mene?

Na drugom kraju klupe jedan postariji covek ckiljio je prema suncu.Izmedju je bilo mesta jos za tri takve kao sto je ona.

- Ima, naravno.

Prisla je i stala tik do njega, kada ga je ponovo pitala:

- Hoces li da se pomeris?

Pogledao ju je onim pogledom "Jel ti to mene zajebavas?" Napravio je mrzovoljnu facu, ali se ipak sporo pomerio.Bila je slatka.

- Hoces li zvaku? - pokusala je da razbije njegovu mrzovolju i uspela u tome.

Okrenuo se i sreo njen prodoran i dubok pogled.Nasmejao se i odrecno odgovorio.

- Hocete li vi? - ponudila je coveka na drugom kraju klupe.

- Ma kakvi, ja to nikada nisam zvakao.

Zatim je poceo da je smara kako ne bi trebalo ni ona da zvace, kako nije zdravo za stomak, kako postoje bolji nacini da se ima svez dah i tako dalje.Bas je udavio i odmah joj pokvario raspolozenje.Zacutala je i nije vise rekla ni rec.

Autobus je dolazio iz krivine.Bio je to njen autobus.Ustala je.Pozdravila se i pre nego sto ce nestati ponovo mu uputila jos jedan dubok, ispitivacki pogled.

Kad ju je autobus odneo, setio se jednog Kamijevog romana i tiho rekao "Dovidjenja prividjenje"

Gledam ljude dole, skupilo ih se podosta.Neki su tu samo zato da bi se posle hvalili kako su prisustvovali samoubistvu jedne majke.Ej znas sta se desilo "Neka lujka je juce skocila u mom komsiluku, u zgradi do mene",pricace.Na nekima vidim istinski strah i zaprepascenje.Ne mogu da zadrzim suze, jer nisam mogla da ga prepoznam kad se vratio iz grada.

"Zovi hitnu pomoc,nije mi dobro",samo mi je rekao dok je onako uzasnog lica sedao na krevet..

"Sta ti se to desilo" pitala sam ga dok mi je strah zarobio celo telo, zbog koga sam jedva uspela da dodjem do reci kad sam napokon dobila 94.

Vec je bio u nesvesti kada je hitna pomoc dosla.Borili su se da ga odrze u zivotu i jedva nekako uspevali u tome.Jos mi je samo pre toga rekao da su ga napala neka cetiri tipa "Iz cista mira, bez razloga".Lekari su ga odrzali u zivotu,ali upao je u komu.

Noc je tako vrela na ovom krovu.Mesec tako blizu da pozelis da skocis i zauvek ostanes tamo gore,stvoris neki svoj svet,svet bez icega zlog na njemu.

Vicem jer hocu da me cuju.Vicem jer hocu da privucem paznju.Vicem jer hocu nesto da im kazem.Vicem jer su ubili moje dete. 

Molim sve citaoce da ostave samo jedno malo STOP kao komentar.Reaguj.Spreci nasilje.

Dosao sam na ovaj svet pre par meseci.Moj mozak je tako majusan da ne razume nista sta se desava oko njega.Vidim razne stvari oko sebe.Sve mi se svidja, sve mi je interesantno, sve bi da cacnem.I ono sto smem, ali vise je onoga sto ne smem.Ne umem jos da pricam, al zato umem da se derem.To jako ljuti mamu, al ja drugi jezik ne znam. 

Vidim nesto lose na maminom licu

Cujem nesto bucno u maminom glasu

Osecam nesto strasno

Gde sam ja to dosao 

Jednom je na RTS-u bila neka emisija o zlostavljanju dece.Pokazali su rendgenski snimak bebe koju je majka udarila, jer joj je stalno plakala.Od siline udarca polomila joj je ruku.To nas je jako potreslo, a posebno moju zenu, koja je dugo plakala posle toga. 

Mama, ja ne vristim zato sto to volim

Mama, ja ne vristim zato sto to hocu

Ja vristim sto mi nesto treba

Mama, nemoj me zlostavljati nocu.

 Jednom mi je jedna koleginica rekla da bi trebalo uvesti testove za roditeljstvo kao sto postoje testovi za voznju, skolu, fakultet, posao.Pa koji roditelj padne da mu se zabrani da ima decu.Slazem se s njom u potpunosti. 

Molim sve citaoce da kao komentar ostave samo jedno malo STOP.Sakupimo toliko komentara da nas neko cuje.Reaguj, spreci zlostavljanje dece.

Sedela je i cekala ga.Pokusavala je da uhvati niti neke emisije na TV-u, ali joj nije polazilo za rukom.Kasnio je iz druge smene.To nije dobar znak,jer znala je gde ce svratiti pre nego sto dodje kuci.

Razmisljala je o proslosti, o planovima za buducnost koje su pravili zajedno dok su lezali ususkani pod jorganom, a napolju pocele da se lede prve bare.Planirali su i decu, ali su svi planovi zavrsili sa njom na dnu stepenica niz koje ju je gurnuo kad se jedne noci vratio mrtav pijan.

Misli su joj prekinule pritisak kvake na ulaznim vratima.Kao i uvek docekivala ga je sa osmehom na licu.Da volela ga je, nema sumnje, bez obzira na sve modrice koje je imala po citavom telu.

Udari me, jer moj osmeh te zove

Udari me, jer moja ljubav jos traje

Udari me, suze nece teci

Jer i moje suze te vole.

(posveceno svim zenama koje trpe nasilje)

Cekacu da se promenis, pa makar me ubio od batina, jer znam da je u tebi covek koji mi je one zime u februaru saputao sve one reci koje su toliko jake da pomeraju tlo pod nogama, pa u nekoj dalekoj zemlji izazovu zemljotres.Bila je lepa ta zima u februaru u onoj usamljenoj kuci na brdu, kilometrima dalekoj od drugih ljudi.Samo ti i ja sami, kako smo samo bili srecni.Al sreca ne traje vecno.

Molim sve citaoce da ostave samo jedno STOP kao komentar.Hajde da sakupimo toliko komentara da nas neko cuje.Reaguj i spreci nasilje medju zenama.